U raju je pušenje zabranjeno

Nivek je stajao ispred vrata sa torbom u jednoj i karticom u drugoj ruci. Gledao je, pomalo unezvereno, u sjajno srebrni aparat na vratima sa prorezom za karticu, a onda pogledao oko sebe… Prvo lagano u levo… pa lagano u desno…

Naglo je ugurao karticu u prorez, i istoga trenutka se upalila neka crvena lampica, a aparat je počeo da pišti prilično tiho, ali iritantno. Bacio je torbu na pod i skočio na karticu. Uz kiselu grimasu počeo je da gura, izvrće i mrmlja:

-Pa… mhmmmhmm… majku li… mhhhmmmm… pa zar uvek neki… krljmnmmhh… – A onda se proderao. – … AAAAAAAAhhhhhhrrrhhh!!!

Istoga momenta se pored njega stvorila jedna niža i „elegantno popunjena“ plavuša njegovih godina. Brzinom munje je izvukla karticu, okrenula je kako treba, vratila nazad, upalila se zelena lampica i vrata su se otvorila. Plavuša je mirno podigla glavu i rekla:

-Kako možeš da urlaš kao neki idi…

-Hvala draga. – rekao je Nivek sa oduškom, podigao torbu i ušao u sobu. – Kreteni i njihove kretenske brave. Sve će uraditi da ti zagorčaju odmor koji si i onako preskupo platio, a onda će ti još…

-Dobro prekini sad! – zaustavila ga je draga. Ušla je i ona u sobu i zatvorila vrata. Onda je prekrstila ruke, i pogledala u njega smrtno ozbiljno. – Neću dozvoliti da mi uništiš i ovaj odmor.

On se malo kao nasmejao, a onda nehajno rekao:

-Naravno draga, sve za tebe draga… – bacio je torbu na pod i skliznuo u krevet.

Bilo je mračno. Ona je otišla do prozora i jednim veštim potezom potpuno raširila velike i teške zavese. Sunce je sevnulo kroz sobu tako snažno da je Nivek stavio ruke preko lica i skoro nečujno uzdahnuo.

Draga je iskolačila oči, raširila usta i stavila ruku preko grudi.

-Pogledaj ovo… ovu, ovu lepotu… – rekla je sa ushićenjem.

Nivek je i dalje ležao sa rukama preko lica i pravio se da je ne čuje.

-Dođi, dođi molim te… – rekla mu je. – … ovo moraš da vidiš…

-Ma šta bre?! Šta hoćeš? – viknuo je i seo na krevet, spustivši ruke pored sebe. Gledao je u nju bledo i nervozno.

-Dođi… – ona je tiho ponovila i pokazala mu rukom da priđe.

-Ma… uh.. ajde dobro… – polako je ustao i prišao prozoru, stavši pored nje.

-Vidi… – rekla je ona skoro zaplakavši od sreće i lepote. – … ovo… ovo je raj na zemlji.

Nivek je pogledao predeo ispred sebe. Bilo je kasno popodne i Sunce je sijalo nekom čudno nežnom crvenom bojom. Ispod Sunca je bila ogromna livada sa zelenom, potpuno jednakom travom. Iza nje se pružala gusta i visoka šuma četinara, na čijem jednom kraju je žuborio potok. Iza su se ukazivale dve drvene kućice na prilazu grandioznoj šumovitoj planini koja je ispunjavala pozadinu celoga pejzaža.

Draga je sa suzom u oku gledala u prizor pa u svoga muža. On je sa rukama na kukovima i ne skidajući pogled sa prelepog pejzaža počeo da komentariše:

-Da, raj. Raj za krpelje, bubašvabe, milijardu drugih insekata, a zmije i medvede da i ne pominjem. Pa znaš li ti da samo jedan krpelj može da pobije grad veličine Londona? A? Nisi to znala? Naravno da nisi. Jer da jesi ne bi me dovela u ovu džuhglu punu vukova i kojekakvih smrtonosnih virusa i parazita… – govorio je neverovatno brzo, skoro da nije postojala pauza između reči. – …A promena klime? A? Šta sa tim? Misliš, pa da, sunčano je i ovde i tamo pa je to isto. E nije! – viknuo je i digao prst u vazduh. – Jer ovo Sunce svojim zračenjem može za 2 sata da zbriše grad veličine Pariza. I ne samo to…

Draga je gledala u njega puna besa i gorčine, htela je da vrisne… Ali je samo spustila glavu, zatvotila oči i otišla da raspakuje torbe.

Nivek je i dalje gledao kroz prozor, nije progovorio sigurno 10 sekundi. A onda:

-Iva! Iva pogledaj… – pokazao je prstom kroz prozor i na momenat pogledao u nju. Ona nije prekidala svoje raspakivanje… a nije ga ni slušala više. – … Pa to je balon! Pogledaj Iva, iz pravca planine pravo prema nama leti džinovski balon! Šta ako izgubi kontrolu, a?! Šta ako ga vetar navuče tačno na hotel? Šta on može tada da uradi? On misli da je neki pilot, kao može on to! Imaju li oni pre svega sve potrebne dozvole? Da li je to neko proverio…

Iva je lagano slagala stvari u komodu. Tiho je pevušila ne bi li neutralisala zaglušujuću buku glasa svoga muža. Sve svoje gaćice, grudnjake i čarape je nežno i svaki komad posebno, složila. A onda je izvadila njegov veš i besno u jednom potezu sve nagurala u poslednju fioku i zalupila je nogom. Naglo je ustala, pogledala u Niveka, a onda je u 3 koraka otišla u kupatilo i zatvorila vrata.

-… a da ne govorim o onom japanskom pilotu koji je ubio pola Japana jer je mislio da će da preleti planinu! A planina mala, kao ne vidi se?! Ej bre… – Nivek je i dalje govorio zapanjujućom brzinom bez mnogo interpukcijskih pravila i bez obzira što je ostao sam u sobi. – …na kraju će, naravno, Spilberg da snimi film o njemu, a igraće ga Tom Henks i svi će misliti da je on jebeni heroj, a on je u stvari jedan debil koji…

 

 

Nivek je već sedeo za stolom u restoranu kada mu se Iva pridružila u elegantnoj i prelepoj haljini boje maslina sa divnom plavom dugom kosom i diskretnom, a efektnom šminkom. Oči su joj sijale setom i divotom.

On je pogledao na nekoliko sekundi, a onda rekao:

-Nespretan izbor boja za ovaj grozni usijani restoran. – uzeo je Meni i malo ga podigao. – Pogledaj očajan izbor hrane, a raskošan raspon cena! – pružio joj je Meni.

Gledala ga je nemo, sjaj je nestao iz očiju, a haljina više nije delovala tako elegantno. Uzela je Meni, spustila ga na sto, a onda se samo stopoštala na stolicu.

-Divno cveće. – rekla je uz lagani osmeh kada je videla cveće u vazi na stolu.

-Veštačko. – dodao je Nivek.

Ona je pogledala oko sebe.

-Prelepi ukrasi…

-Lažno zlato…

 

 

Iva je skinula sav nakit, uzela vatu, natopila je nekom tečnošću i došla do prozora. Nivek se polako skidao pored kreveta.

-Divna je noć. – rekla je skidajući šminku sa lica. – A nije ni hladno.

-Nije. – odgovorio je on. – To je istina… Ali zato ima više komaraca nego u Amazonu. Samo su veći 5 puta i više grizu…

-Komaraci ne grizu. – ispravila ga je Iva i ne pogledavši ga. – Oni sisaju krv. –  a onda je tiho dodala. – Kao ti…

-Grizu! E pa mene grizu! – povisio je malo ton i ne slušavši do kraja šta je rekla. – I mene i milione normalnih ljudi grizu. A samo vas koji ste tako mnogo pametni, e pa vas sisaju.

-Kako je čist i jak vazduh ovde. – nastavila je Iva svoje konstatacije i skidanje šminke i duboko uzdahnula.

-Tako jak da ti pritisak odmah skoči na 450.

Tada su oboje zaćutali na nekoliko trenutaka, a onda:

-Ti uvek moraš da budeš tako grozno negativan?

-Ti uvek moraš da budeš tako jebeno pozitivna?

Uzviknuli su u isto vreme.

Pogledali su se. Videli su daljinu koju više nikada neće savladati. Njen pogled se gasio, a njegov se mutio. Nastavili su sa svojim zanimacijama još nekoliko minuta, a onda je Nivek počeo:

-Ma ja sam kriv! Ja sam budala! Zašto sam uopšte dozvolio da me dovedeš u ovu vukojebinu? Šta ovo meni treba u životu a?A? – pitao je, ali nije čekao odgovor. – Ma jebe se meni za planinu u šumi i za potok na reci znaš? Boli me kurac za ove seljačine koje mi glume neko visoko društvo… ma ne da me boli, nego nabijem ih ja na kurac sve redom!!!

-Molim te pripazi na izbor reči. – rekla je ona mirno, i dalje ne gledajući u njega nego u svoje ogledalce i kroz prozor.

-Moj izbor reči je više nego velikodušan za ove namazane papke. Znaš li ti da smo za ove pare mogli otići na… na… na… ma na Vimbldon! A? Jesi li ti svesna toga.

Iva se tiho nasmejala i pogledala kroz prozor.

-Vidi. – nagnula se napolje. – Dole su svici. Pogledaj. Vidi kako svetle…

Stajao je gledajući u nju besnog izraza na licu tačno 6 sekundi… A onda se zatrčao prema prozoru…

 

 

Iva je ležala na parkingu ispred vile u lokvici krvi… nasmejana.

 

 

-Ne! Nije ona slučajno ispala kroz prozor. – uporno i iznervirano govorio je Nivek policijskom inspektoru. – Ja sam je gurnuo! Ja!!! – pokazivao je prstom prema sebi.

-U redu gospodine. – odgovorio je inspektor vrlo ljubazno. – Možda i jeste vi. Možda se desila nesreća, možda…

-Ma nije nikakva nesreća… – uhvatio se Nivek za glavu. – … ja sam je gurnuo, razumete li?

-Razumem, razumem… – smirivao ga je inspektor. – … Samo hoću da kažem da izjave svedoka u najvećem broju slučajeva nisu pouzdane. Znate, tu je stres, tu je šok… Nego… idite vi lepo u sobu i odmorite se od svega. To je vama sada najpotrebnije, a ako nama bude nešto trebalo mi ćemo vas pozvati…

-Zar nećete ni u stanicu da me vodite. – prekinuo ga je.

-Ne, zaista nema potrebe. – uhvatio ga je za ruku i rame i krenuo sa njim prema ulazu u odmaralište. – Imamo mi sve potrebne informacije. Samo se vi odmorite i olakšajte sebi ovu tužnu i tragičnu situaciju.

Nivek se izmigoljio iz njegovog zahvata i brzim korakom uleteo u odmaralište. Krenuo je u sobu, ali je onda zastao, okrenuo se i otišao u restoran.

Seo je za centralni sto i odmah viknuo konobaru:

-Pivo! Najveće koje imaš!

Ovaj je samo klimnuo glavom.

Pogledao je oko sebe. Bilo je prilično popunjeno. Starijim i mlađim bračnim parovima uglavnom. Neki su sedeli u grupama a neki samo sa svojim partnerom. Tišina je vladala skoro ceo minut uz jasne ili prikrivene poglede, a onda je počeo da osluškuje komentare:

-Jadan čovek… eto došao je da se odmori i vidi šta mu se desilo…užas…

-On još tvrdi da je to on uradio. Očigledno je još u šoku…

-Ma i da jeste, sigurno je imao dobar razlog…

-Odmah sam procenila da je veštica… tačno sam znala da će napakostiti ovome nesretnom čoveku.

Jedan stariji čovek, zalizan i sa tankim brčićima prišao mu je uz ljigav osmeh i pružio ruku:

-Želim da vam izjavim saučešće i uverim vas da niko ne veruje u te glupe priče da vi imate nešto sa tim. To naravno ne može biti tačno…

-A ja vam tvrdim da može biti itekako tačno… – prekinuo ga je Nivek.

Ali brka se nije dao zbuniti. Klanjao se uz isti osmeh i nastavio:

-Ma ne… vi ste u šoku još uvek. Videćete, doći će to sve na svoje mesto. A ako vam bilo šta zatreba, ja sam tu… – i okrete se i ode.

Nivek je gledao u njega ne znajući da li da se smeje ili nervira. Konobar je doneo pivo u velikoj čaši.

-Hvala dečko… naplati odmah…

-A ne. Ovo je na račun kuće… – rekao je konobar i odmah otišao.

-Hm… – konstatovao je Nivek, a onda izvadio cigarete i sasvim lagano zapalio je jednu. Isto tako lagano je ispustio prvi dim…

Istoga trenutka začuo je komešanje u sali.

-Strašno…

-Zar je on to… ma ne nije valjda…

-Seljačina jedna nekuturna… pogledaj ga samo…

Tada je uleteo i onaj isti policijski inspektor:

-Gospodine! Gospodine! Ustanite odmah molim vas i pođite za mnom.

-Kuda? – upitao je Nivek.

-U stanicu naravno! – podigao je ton inspektor.

-Ah najzad. Da uzmete izjavu vezanu za moju ženu…

-Kakvu izjavu? Što se pravite ludi?

Nivek je ustao i gledao ga zbunjeno.

-Kao ne znate da pušenje u javnim zatvorenim prostorima nije dozvoljeno… ma ne da nije dozvoljeno nego je čak i strogo zabranjeno. Ovo je nečuveno…

-I vi me sad zbog cigarete vodite u stanicu, a smrt moje žene vas uopšte ne zanima? – upitao je Nivek već vidno iznerviran.

-Nemam vremena da se raspravljam sa vama. Pozorniče… – viknuo je inspektor jednom policajcu. – … stavite mu lisice i vodite ga u stanicu.

-Razumem. – rekao je policajac i odmah stavio lisice na Nivekove ruke.

Nivek je sav crven u licu sve to prećutao i krenuo polako za policajcem. Iza sebe je još osluškivao komentre:

-Skandal…

-Ma na robiju sa njim…

-Pa da… ubiješ ženu pa naručiš pivo i zapališ cigaretu… lepo lepo

Inspektor se okrenuo prema gostima restorana i rekao:

-Ne brinite! Ovo mu neće proći, ne bih mu bio u koži.

Onaj zalizani brka je, držeći se za srce, na to još dodao:

-Sramota, a ja sam mu srce i dušu dao…

Nivek je ušao u policijski auto i naslonio glavu na prozor.

Krpelji, zmije i vukodlaci su uživali u svom raju, a policajac je okrenuo ključ… Krenuli su, a samo još u pozadini se čuo glas konobara:

-Hej! Ej bre… Nisi platio! Eeeeeeej!!!… Nisi platio pivo…

 

KU (12.09.2019.)u raju je zabranjeno pu[enje

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out /  Change )

Google photo

You are commenting using your Google account. Log Out /  Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out /  Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out /  Change )

Connecting to %s