Prljavi inspektor Humanitari

Isak je zaustavio svoj automobil na sred ulice. Pogledao je u desno, sasvim uobičajan bar. Ludački, uz škripu guma je samo skrenuo nekoliko metara u desno i parkirao se. Veći deo automobila je i dalje stajao na kolovozu.

Izašao je, zalupio vratima, pogledao oko sebe. Zatim se zalizao i u 3 koraka ušao u bar.

Na ulazu je zastao i pogledao enterijer. Dim – tu je, u redu… izlizana drvenarija – ima takođe, lepo… bar 2 lokalna pijanca i nekoliko žena sumnjivog morala – aha, prisutni, sjajno… Namestio je kragnu i zaputio se prema šanku. Seo je samo klimnuvši glavom ćelavom šankeru. Ovaj takođe klimnu glavom, a onda je upitao:

-Izvoli šefe…

-Pivo… veliko… – odgovorio je Isak naslonivši se na šank.

Ćelavi je uzeo veliku kriglu, natočio pivo… sa mnogo pene i  stavio ga ispred njega.

-Hvala. – rekao je Isak, izvadio cigarete i odmah jednu zapalio.

Isak je bio naočit, pomalo nemaran, ali šarmantan i privlačan. Visok, izduženog lica i oštrih crta kao prljavi inspektor Hari, poluraskopčane košulje i zavodljivog pokreta rukom koji je izvodio prilikom pušenja cigarete, odmah je privukao pažnju izvesne dame.

Sela je blizu njega, nasmejala mu se, a onda rekla konobaru:

-Dušo… sipaj mi martini…

Isak se takođe nasmejao i klimnuo glavom.

-Niste odavde? – upitala ga je.

-Ne, nisam… – odgovorio je, vadeći kutiju cigareta i nudeći joj. – …upravo sam stigao u grad.

Uzela je cigaretu i stavila je na usne, pre toga kratko liznuvši njen vrh. Isak je odmah ponudio upaljač i upalio joj cigaretu. Sela je pored njega. Bila je vrlo privlačna. Sa svojih 40ak godina je izgledala zaista zanosno u kratkoj crnoj haljini i sa ravnom crvenkastom paž frizurom. Konobar je stavio martini ispred nje, a ona ga je odmah uzela u ruku i okrenula se prema Isaku.

-I kako vam se sviđa naš mali grad? – upitala je uz suptilan osmeh.

-Ne znam. – rekao je Isak i popio malo piva. – Prvi put sam ovde, a još nigde nisam bio… I ako može da pređemo na – Ti?

-Naravno. – sada se široko nasmejala. – Ovde si znači poslovno.

-Ne baš. – kratko je odgovorio.

-Izvini… – okrenula se prema šanku. – …nije u redu da ispitujem…

-Ne, ne sve u redu. – odmah je reagovao Isak. – Nije nikakva tajna. Ja sam u potrazi?

-U potrazi?

-Da.

-Tražiš… – rekla je vrlo polako. – …izgubljenu ljubav?

-Haha… – kratko se nasmejao Isak. – …e to bi bilo lepše verovatno, ali ne… Tražim svoju majku. – rekao je uozbiljivši se.

-Ahaa. Izvini, žao mi je… – stavila je ruku ovlaš na njegovu podlakticu, ali je odmah i povukla. – … Nešto joj se desilo?

-Ne znam. Nisam je video ni čuo preko 30 godina. – nešto tišim tonom, gledajući u kriglu, odgovorio je on.

-A ona živi ovde?

-Ne znam. Pre 5 godina sam odlučio da je nađem, kada sam čuo da se razbolela. – govorio je i dalje netremice gledajući u bocu. – Ostavila me je… kada sam imao 10 godina… Da… Odrastao sam u domu…

Ona ga je gledala i slušala bez treptaja, potvrđujući kratkim rečcama da ga sluša i potpuno razume.

-Nisam želeo da čujem za nju. A onda su mi rekli da je bolesna i da možda… – uzdahnuo je. – … I da možda ja mogu da joj pomognem…

-Kako? – upitala je ona nestrpljivo.

On je pogledao i vrlo, vrlo tanko se nasmešio.

-Izvini. I ne poznajemo se, a ja te davim nekim bezveznim pričama, sigurno te…

-Ne, neeee… samo pričaj, vrlo je emotivno to što govoriš… i… i… A ja se zovem Lena. – pružila mu je ruku.

On je blago uhvatio za ruku, naklonio se malo i rekao:

-Drago mi je… Vrlo mi je drago Lena. Ja sam Isak.

Oboje su se nasmejali, nazdravili i popili malo svog pića.

-I kažeš, možda bi ti mogao da joj pomogneš… – navela ga je da nastavi priču.

-Moja krvna plazma i još neke stvarčice, tačnije rečeno… Ima jednu vrlo tešku, neizlečivu, ali relativno sporu bolest… – nastavio je Isak sve tužnijim i na momente čak drhtavim glasom svoju priču. – … Naravno, kada sam to čuo, moja prva reakcija je bila – ma baš me briga, neka crkne… ali… – spustio je glavu. – … ali počelo je da me muči, da me proganja… ipak… majka je…

Lena je tada stavila svoju ruku na njegovu i tu je i ostavila.

-Odlučio sam da je nađem. Da je nađem i da joj pomognem… Da… Želeo sam da pomognem svojoj majci, iako me je ostavila bez reči kada mi je bila najpotrebnija…

-Kako je to plemenito od tebe. – rekla je Lena, sve više šireći oči, gledajući u njega.

-Ah… moja bivša žena nije mislila tako. Nakon 2 godine potrage bez rezultata…Ostavila me je… Odvela je decu, a ona svakako i ne žele da imaju kontakt sa mnom… – uzeo je kriglu. – … ja sam moju potragu ipak nastavio. Proverio sam sva moguća mesta, pitao sve žive ljude… ali ništa… jedini rezultat je da sam pre izvesnog vremena dobio i otkaz… – sve vreme je gledao u pivo u krigli koju je držao na grudima. – … Da… zbog moje potrage sam mnogo odsustvovao sa posla, bio dekoncentrisan, neefikasan…

-Ah… – uzdahnila je ona i skoro bez dodira ga pomilovala po glavi.

-Da… Ne mogu reći da nisam očekivao to… – nastavio je on, a onda popio malo piva i spustio kriglu na šank. – … Ipak… nastavio sam svoju potragu i dalje… živim i sve troškove finansiram ušteđevinom… – spustio je glavu i izvadio još jednu cigaretu i nešto tiše rekao – … koja je sad već pri kraju… – a onda se malo uzdigao i nasmejao… – ali sada se nadam da je moja potraga na kraju.

-Ona je ovde?… – upitala je Lena iznenađeno i radosno.

Isak je zapalio cigaretu i klimnuo glavom.

-Da. Sve su prilike da jeste. Ujutru treba da nazovem čoveka koji će da me odvede kod nje.

-Sjajno! – skoro je viknula Lena. – Pa to je divno, najzad ćeš videti svoju majku…

-Da, izgleda da da… – rekao je mirno, ali nasmejano on.

A onda mu se ona malo približila i tiho ga upitala.

-Ujutru? A gde si mislio da prespavaš?

-Pa hotel… Ima ovde valjda neki hotel? – odgovorio je pitanjem.

Približila je usne skoro skroz do njegovog uveta:

-Zašto bi išao u hotel? Sam, zabrinut, sluđen…

On se približio još malo njenim usnama.

-Idemo kod mene… – nastavila je. – …da nastavimo priču… uz čašu vina…

Isak je tada naglo ustao i digao ruku.

-Konobar!… Naplati molim te… Moje i damino…

Konobar je nešto rekao, a on je bacio pare i ne čuvši šta je ovaj rekao i ne sačekavši kusur.

Njih dvoje su izašli iz bara i ušli u njegov automobil. Gas i za 15 minuta su već ušli u njen stan. Zastali su, pogledali se veoma požudno, a onda se ona bukvalno bacila na njega. Valjali su se po podu skidajući gardarobu, ljubili se skoro nasilno i hvatali jedno drugo za vrat i glavu… Vodili su ljubav celu noć… Nisu ništa govorili, samo su s vremena na vreme zapalili caigaretu… a onda bi nastavili.

U zoru, kada je već počelo Sunce da se pomalja, su u znoju,goli zaspali.

U 8 ujutru Isak je bio za telefonom. Lena se probudila kada je on već završavao razgovor, sedeći go na stolici pored komode.

-U redu… Shvatio sam… Javiću vam se… – spustio je slušalicu vidno uznemiren i stavio ruku na glavu.

-Nešto nije u redu? – upitala je Lena bunovno.

-Nije važno, nije važno… – odgovorio je on ne gledajući je. – … rešiće se nekako… valjda…

-Šta će se rešiti? Mogu li ja nekako da ti pomognem? – Lena je već ustala i prišla mu.

-Ma… – krenuo je pa zastao Isak.

-Reci… Šta je? – rekla je ona i stavila mu ruku na rame.

Pogledao je u nju.

-Onaj tip što treba da me odvede do majke…

-Da?

-Pa traži 1000 dolara da me odvede… – rekao je pomalo besno.

-I?

-Ja imam samo još 300 dolara. A moj račun je suv kao barut već mesecima… Nikoga više ne mogu da zovem, svi su mi okrenuli leđa… – govorio je Isak uzbuđeno i blago podižući ton.

-Čekaj… Stani… – Lena je čučnula ispred njega. – … Ako je novac problem, u redu je… Pozajmiću ti ja… – rekla je blago i čak vedro.

Pogledao je u nju. Ona je uz osmeh i široke oči, lagano klimala glavom. A on je naglo ustao.

-Ne! Ne mogu to da prihvatim… – napravio je nekaoliko koraka. – … Zaista ne bi bilo u redu.

-Ali sada si tako blizu… – ustala je i ona. – … nadomak toga da najzad nađeš majku i… I  da je spasiš!

-Ne bi bilo u redu, ne bi bilo u redu… – ponavljao je on.

Ona mu je prišla, uhvatila ga sa obe ruke za glavu i rekla:

-Uzećeš novac… – i poljubila ga.

Otišla je u drugu sobu i odmah se vratila noseći novac. Prišla mu je, podigla njegovu ruku i u šaku mu gurnula svežanj novca.

-Evo, ovde imaš 800 dolara… sa tvojih 300 to je dovoljno. Ostaje ti 100 za gorivo i troškove.

Isak je gledao u novac. A ona ga je blago gurnula.

-Hajde… Kreći. Idi da vidiš majku. – rekla mu je uz osmeh. – Oblači se i kreći…

-Hvala ti. – progovorio je najzad i on.

-Hajde, hajde… požuri… – viknula je Lena.

On se na brzinu obukao, stavio pare u džep, prišao Leni da je poljubi i došao do vrata. Tada je zastao, okrenuo se i rekao:

-Ovo ću da ti vratim čim…

-Naravno da hoćeš. Sretno! – prekinula ga je ona.

Nasmejali su se, on je mahnuo i izleteo napolje. Ubrzo se čulo paljenje auta i… gas…

 

###

 

Nakon mesec dana Lena je sedela za šankom istoga bara i bezvoljno gledala u čašu martinija. Prišao joj je ćelavi konobar.

-Javlja li ti se prljavi inspektor Humanitari? – upitao je sarkastično.

-Začepi… – odgovorila je kratko.

-Znači mrka kapa…

Nije ništa odgovorila.

-E pa, javio ti se ovde…

Pogledala je u njega naglo i puna iščekivanja, ali opet ništa nije rekla.

-Da… Poslao je pismo ovde… Ha… – nasmejao se ćelavi. – … Zamisli. Pismo… Za Lenu…

-Lažeš. – rekla je nadajući se da nije u pravu.

Ćelavi joj tada pruži kovertu, a ona je zgrabila i odmah krenula da otvara…

-Ali… ovo je otvoreno… – rekla je.

-Morao sam da pogledam za koga je… Piše samo ime bara na koverti. – rekao je ćelavi odlazeći.

Počela je da čita:

Mama je danas umrla. A možda i juče, ne znam. Primio sam telegram iz staračkog doma: “Majka umrla. Sahrana sutra. S naročitim poštovanjem.” Međutim, to ništa ne znači. Možda je to bilo i juče.

Starački dom se nalazi u Marengu, osamdeset kilometara od Alžira. Poći ću autobusom u dva sata i stići u toku  popodneva. Tako ću moći da čuvam pokojnicu, a vratiću se sutradan uveče. Zamolio sam gazdu da mi da dva dana odsustva, što mi u ovakvom slučaju nije mogao odbiti. Pa ipak, on nije bio zadovoljan, iako sam mu rekao: “Nije moja krivica.”

Ništa mi nije odgovorio. Pomislih da nije trebalo da mu to kažem. Uostalom, nisam imao zašta da mu se izvinjavam. Ustvari, trebalo je da mi izjavi saučešće. Verovatno će to učiniti prekosutra kad budem u žalosti. Za sada mi se čini kao da mi majka nije umrla. Posle sahrane, naprotiv, biće to gotova stvar i sve će izgledati zvanično.”

 

-Šta je bre ovo? – upitala je Lena. – Kakav Alžir? Ne razumem…

-Stranac! – viknuo je konobar.

-Molim? – upitala je Lena začuđeno.

-Roman. “Stranac”… Alber Kami… To je početak… – prišao joj je. – … To je početak “Stranca”…

-Šta bre koji moj!? – viknula je ona, bacila pismo i izletela napolje u suzama.

Konobar se nasmejao i nastavio da briše svoj šank.

-Prljavi inspektor Humanitari… Hahaha…

 

###

 

Isak se zaustavio ispred jednog polufensi restorana. Ušao je i kada je osmotrio iventar, enterijer i goste… Seo je za šank. Blizu jedne dobrodržeće gospođe.

Zapalio je cigaretu, naručio belo vino, a onda rekao gospođi u blizini:

-Izvinite…

-Da. – okrenula se gospođa i čim ga je odmerila odmah se i nasmejala. – Izvolite.

-Znate ja nisam odavde, a tražim starački dom… – rekao je Isak. – … Da li vi možda znate…

-Pa još ste vi mladi za starački dom. – odgovorila je gospođa lascivno.

On se malo nasmejao.

-Hvala, hvala… Ali nije zbog mene… – spustio je glavu. – … Ja… znate… tražim majku.

-Zaista? – gospođa se uozbiljila.

-Da… – podigao je malo glavu i uhvatio čašu sa vinom. – … 30 godina nisam je video…

Gospođa je uzela svoje piće, prišla i sela pored njega.

Konobar je brisao čaše.

 

Ku (28.05.2019.) dirty_harry_in_belleville_by_drogul_le_mogul_d59zqxz-fullview

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out /  Change )

Google photo

You are commenting using your Google account. Log Out /  Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out /  Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out /  Change )

Connecting to %s