Wahida

Svakoga jutra ona ljubi svoju pušku,

Ulazi u Hamvi

I kreće u poteru…

Ponosna udovica…

Bivša žena 13 muževa,

I stroga majka 8 sinova.

Svih 8 će život za domovinu da da,

Ona to već odavno zna.

 

I kada dune severni vetar

I džipovi zabruje,

Wahida ruku podigne

I kolonu u beskrajni pesak pošalje,

U svakome gradu, na svakoj kući

Prozori se zatvore ćuteći.

 

Pričala je često:

-U kući krvnika moga drugog muža,

Živimo ubica i ja.

On 2 metra ispod temelja,

Pitali bi je:

-Šta ćeš im uraditi kada ih uhvatiš?

Potajno bi se nasmešila, spustila obrve…

-Isto kao i do sada…isto sve…

 

Wahida voli arhitekturu i heroin…

Voli trećeg i osmog muža,

I miris benzina.

Debela je, niska i ljuto nasmejana.

Brine za svu decu Mesopotamije,

I svi znaju… ona je

Domaćica koja kuva dušmanske glave.

 

Svi prekaljeni ratni psi…

Gledaju je kao boginju,

Mole joj…više nego Alahu.

Svi poniženi,

Nasiljem osakaćeni,

Beznađem okovani…

Samo u Wahidu veruju.

 

I danas će,

Neba belog i bez Sunca,

Wahida suvereno pustinjom vladati.

Sve do podneva…čak i do noći,

Padaće glave, ruke i prsti…

Sve do noći i jedine zvezde…

A tada će pasti još jedna glava,

Crnokosa, okrugla i prava…

I samo još oči pune sjaja…

Gledaće u svoga jedinog brata.

 

 

Ku (08.07.2019.)Tear-gas-cloud-banner-600-1

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out /  Change )

Google photo

You are commenting using your Google account. Log Out /  Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out /  Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out /  Change )

Connecting to %s