Dolazak muža koji nikada neće doći

Svako jutro u 7:30h  Marko je palio auto i kretao na posao. Svako jutro on je prolazio niz svoju ulicu, pa pored crkve, škole, tržnog centra i onda jednom dugom ulicom ka izlazu iz grada. Svako jutro u toj ulici uz samu cestu se šetala ista žena, nekada u jednom pravcu, a nekada u drugom….

Kamerun moje mladosti

Marina je primila pacijenta, sredovečnog i uglednog muškarca, i smestila ga u stolicu. Nasmejala se i rekla: -Danas radimo dvojku. Ništa se ne brinite. Standardna procedura… – prišla je stolici, stavila ruku na njegova usta, a druga sa injekcijom se uputila ka desnima. – … Jedna mala… -Izvinite doktorka… – prekinuo ju je u tom…

Bez smeha, molim!

Oskar je bio najtužniji komičar ne svetu. Nije Oskar sam po sebi bio tužan, niti je pričao “tužne viceve”… tužno je bilo koliko to drugima nije bilo smešno. A bilo je smešno… On bi obukao veoma fino odelo koje mu savršeno stoji. Teget boje. Pažljivo bi se očešljao, svo vreme razvlačeći usta i praveći najčudnije…

25 omiljenih knjiga (skraćena verzija)

Nije me bilo ovde neko vreme. A sada ću, pre nego što objavim novu priču, odgovoriti na izazov Ivane A. – gradimozivot.wordpress.com , da navedem 25 omiljenih knjiga, iako nisam sklon listama i izborima. Lista od 25 knjiga je prevelika, jer meni je na pamet palo 15 naslova. Ako bih malo razmislio, sigurno da bi spisak…

Noć kada je čamac goreo

Seo sam u auto… upalio ga i zamislio… Put, pored puta manji put, pored manjeg puta jezero, a pored jezera…   Kao u bunilu, bez jasnog razloga, ali ipak odlučan i siguran, dovezao sam se do jezera udaljenog kilometrima od grada. Bilo je kasno popodne i sve se odlično videlo, iako se Sunce još jutros…

Kako sam sahranio samoga sebe

Ben je sedeo za radnim stolom ispod slabog svetla. Bled i nesiguran. Gledao je u svoj laptop sigurno 10 minuta, a onda ga je polako otvorio. Ekran ga je prelio neonskim svetlom. Malo je zažmurio i spusti ruke. Grizao je usnu. Onda je polako kliknuo i otvorio “blank page”. Belilo i praznina ekrana su mu…