Noć kada je čamac goreo

Seo sam u auto… upalio ga i zamislio… Put, pored puta manji put, pored manjeg puta jezero, a pored jezera…   Kao u bunilu, bez jasnog razloga, ali ipak odlučan i siguran, dovezao sam se do jezera udaljenog kilometrima od grada. Bilo je kasno popodne i sve se odlično videlo, iako se Sunce još jutros…

Kako sam sahranio samoga sebe

Ben je sedeo za radnim stolom ispod slabog svetla. Bled i nesiguran. Gledao je u svoj laptop sigurno 10 minuta, a onda ga je polako otvorio. Ekran ga je prelio neonskim svetlom. Malo je zažmurio i spusti ruke. Grizao je usnu. Onda je polako kliknuo i otvorio “blank page”. Belilo i praznina ekrana su mu…

Dremka ne zna za ljubav

Marti je sedeo za dugačkim šankom od lažnog mahagonija u zamalo finom i previše klasičnom restoranu. Nekoliko kičastih slika, ogroman fikus u uglu, mnogo stakla, mnogo drveta… mnogo praznih mesta i jedan šanker koji, naravno, nezainteresovano glanca čaše. Tačka na tu prazninu bila je samo njegova poluslegnuta i zabalavljena persona. Marti je bio alkoholičar koji…

Kraljevstvo za filter

Nazvala me je i rekla da odmah izađem, jer upravo stiže. Čim sam izašao na ugao da je sačekam počela je kiša. Stao sam ispod nekog drveta na kome je bilo 4 lista i momentalno bio mokar od glave do pete… Čekao sam je tačno 18 minuta. Usne su mi potpuno poplavele i stegle se…

Nisam ja bio u zatvoru zato što sam kriminalac

-Stvarno mi nije jasno zašto baš mesaru!! da opljačkamo? – upitao sam zbunjeno i nervozno Džimija. -Zato što nam treba lova! Kako zašto? – viknuo je. -Da, ali zašto ne banku ili menjačnicu? – odmah sam nastavio sa pitanjima. – Zašto ne zlataru ili kladionicu?! Mislim, kada već pljačkamo, što baš mesaru? Gledao je u…

Letovanje na Olimpijakosu

-Olivera!!! Oliiiiveraaaa!!!… Ej bre!! Oliveraaaaa!!! O Sunce li mu nenormalno jebem! Pogledao sam na sat. Bilo je 06:53h. Opet me je probudio. Ležao sam, nadajući se tišini i miru do 07:30h, da bar još malo drem… -Oliveeeeera, Oliveeeeeeeera!!!… Siđi dole Olja! – zaklao mi je mozak njegov hrapav i nesnosno zamućen glas. Skočio sam besan…

Ako ti kažem… da je nestala…

Marfi je stigao ispred škole oko 10h. Bio je obučen elegantno, ali ležerno u zelenu polo majicu, farmerke i neformalne cipele. Nebo je bilo tako beskompromisno belo da je morao da stavi naočare za Sunce, iako Sunca nigde nije bilo. Počešao se nervozno po kosi i pogledao na drugi kraj ulice. Prilazila mu je lepa…